Пелопонез и Васкрс на Кајмакчалану

Пелопонез и Васкрс на Кајмакчалану
Подели:

ПЕЛОПОНЕЗ  / Тајгетос – Пророк Илија (2405 мнв) и ВАСКРС НА КАЈМАКЧАЛАНУ (2524 мнв)

Метеори, Термопили, Делфи, Епидаурус, Микена, Коринтски канал, Спарта, Мистра, Монемвасија, Олимпија

Пелопонез је полуострво које обухвата 15% површине Грчке. Препун је контраста, планинских врхова преко 2000 мнв и лепих плажа, нових објеката и археолошких налазишта.

На Пелопонез се долази преко Коринтске превлаке коју пресеца прокопан Коринтски канал, чиме је човек фактички од Пелопонеза начинио острво. Приликом преласка моста из правца Атине, са десне стране је Јонско, а са леве стране Егејско море. У новије време и на другом крају Коринтског залива је направљен мост – Харилаос Трикупис (Рио – Антирио се провлачи као име, јер повезује та два места), који је дугачак 2880 метара. Иначе, то је најдужи висећи мост на свету.

Субота (27. април 2024.):

– Прво возило, полазак из Новог Сада у 6.00 часова, са паркинга у Подгоричкој улици иза пословне зграде НИС-а.

– Друго возило, полазак из Панчева, код Дома омладине у 6.45 часова.

– У Београду се сви окупљамо и једним превозом настављамо по плану. Полазак из Београда, код „Сава центра” (улица Владимира Поповића, код улаза који гледа према реци) у 7.30 часова.

Молимо све учеснике да дођу на договорено место десетак минута раније. Наставак путовања ауто-путем ка Нишу, Врању… до нашег смештаја у подножју Метеора. Наравно, цео комплекс је део светске културне баштине и под заштитом UNESCO. Ноћење у месту Каламбака (или Кастраки).

Кастраки у подножју Метеора – Извор фотографије:  grekaddict.com

Боравак у овим местима пружа лепу могућност да гледамо излазак и залазак сунца уз литице Метеора.

Недеља (28. април): Део групе у обилазак манастира на Метеорима иде пешице – стазом Монаха, а други део превозом. Обе групе ће посетити: Манастир Свети Николај Анапавса (Ιερά Μονή Αγίου Νικολάου Αναπαυσά Μετεώρων), затим Свети Манастир Варлаам (Ιερά Μονή Βαρλαάμ) и Свети Манастир Велики Метеор (Ιερά Μονή Μεγάλου Μετεώρου-Μεταμορφώσεως του Σωτήρος). Наше возило ће бити на паркингу испред манастира Велики Метеор, ту се састају обе групе у договорено време и заједно враћамо до смештаја.

Манастир Свете тројице – Извор фотографије: grekaddict.com

Пешачка стаза је занимљива, провлачи се између познатих литица Метеора, али је безбедна за пролаз. У плану је да препешачимо око 15 км, уз 500 метара успона, а цео дан је пред нама. Нећемо журити, овде ћемо остати још једну ноћ.

Понедељак (29. април): Спаковани крећемо на југ – правац Пелопонез, где ћемо боравити наредних неколико дана. Пут нас води крај Термопила и нећемо пропустити прилику да видимо споменик посвећен Леониди и 300 Спартанаца. Настављамо путовање до локалитета Делфи (Delphi), где ћемо уз приповедање водича у току вожње полако ући у свет Античке Грчке.

Пророчиште у Делфима – Аутор фотографије: Patrick Gasse

Пророчиште у Делфима је као и сам лик пророчице Питије, било веома значајно за старе Грке. Никада нису доносили важне одлуке без одласка у Делфе и саветовања са Аполоновим свештеницима.

Ако се осврнемо на грчку митологију, сазнаћемо да је врховни бог Зевс једном приликом послао два орла која су летела небом један другом у сусрет. Легенда каже да су се птице среле изнад Делфе која се налази на падинама Парнасоса. Зевс је ово место обележио каменом по имену „Омфалос” (Оmphalos) како би означио центар света.

UNESCO је одавно Делфи прогласио светском баштином.

Машемо Делфима и идемо на Пелопонез до наше базе у наредних неколико дана, на обали мора. Ноћење.

Уторак (30. април): Првог дана нашег боравка на Пелопонезу смо планирали да посетимо Епидаурус.

Позориште Епидаурус – Аутор фотографије: Georgios Tsichlis

Овај археолошки локалитет је најпознатији по позоришту, изграђеном у IV веку пре нове ере. Примало је око 12.000 људи. И дан данас, упркос прохујалим вековима, има најсавршенију акустику. Наиме, са нулте тачке на средини позорнице, која је обележена округлим каменом, може се чути шапат, шушкање папиром…, сваки звук, чак до последњег реда, а има их укупно 53!!! Да има савршену акустику, није му сметало ни то што је највеће грчко позориште, са пречником од 114 метара.

Ту се налази и Асклепијево лечилиште (Асклепије – Аполонов син). Процењују се да је лечилиште имало око 160 соба и да су у оно време имали невероватно знање о медицини. Чак су вршили и операције. Очекивано, и цео комплекс Епидаурус је део светске културне баштине и под заштитом UNESCO.

Након Епидауруса следи посета још једном важном локалитету.

Микена (стгрч. Μυκήναι, грч. Μυκήνες) је археолошко налазиште у Грчкој, које се налази око 90 km југозападно од Атине, на североисточном делу Пелопонеза.

У другом миленијуму п. н. е. Микена је била један од најважнијих центара грчке цивилизације, војно утврђење које је доминирало великим делом јужне Грчке. Период грчке историје од 1600. до 1100. године п. н. е. назива се микенским периодом. Иако су тврђаву сазидали Грци, сматра се да назив није грчки, већ је вероватно предгрчко име које су они наследили од претходних насељеника. Предгрчки језик је остао непознат, а нема посебних доказа да је припадао индоевропским језицима.

Лавља врата – Извор фотографије: Wikipedija

Најпознатији микенски споменик су Лавља врата, која су сазидана око 1250. године п. н. е. У то време Микена је била напредан град, чија се политичка, војна и економска моћ ширила чак до Крита. У еповима каснијих Грка, нарочито Хомеровој Илијади и Одисеји, сачувана су сећања на микенски период. У Хомеровом епу Агамемнон, краљ Микене, био је вођа Грка у Тројанском рату.

Микена се такође налази под заштитом UNESCO светске баштине.

У наставку дана ћемо наћи времена за пешачење и купање. Возимо се до језера – Ireon Lake, које је спојено уским каналом са Коринтским заливом и морем. И слано је. Има пар ресторана из плажу, па ко не иде на пешачење, може остати ту. Од језера крећемо на пешачење уз обалу мора, где ћемо наићи на фотогеничне стене које су извајали таласи и много малих, дивљих плажа. Ипак, наш циљ је плажа Стерна.

Плажа Стерна – Извор фотографије: sfedona.gr

Пауза за купање, повратак до нашег превоза и повратак у смештај.

Среда (1. мај): Овај дан је предвиђен за обилазак Мистре и места Нафплио, прве престонице Грчке.

Мистра (грч. Μυστράς) је град-утврђење, давна престоница Морејске деспотовине.

Мистра, Манастир Богородице Пантанасе – Извор фотографије: sr.wikipedia.org

Налази се на брду изнад истоименог села у срцу Пелопонеза, на око 6 км северозападно  од древне Спарте. Данас је једна од најбоље очуваних тврђава у Грчкој са остацима деспотског двора и цркве у којој је овенчан и последњи византијски цар Константин XI Драгаш.

Мистра, Црква светог Теодора – Извор фотографије: sr.wikipedia.org

Због своје лепоте и значаја, Мистра је 1989. године уврштена на UNESCO листу у светске културне баштине.

У наставку обиласка најзначајнијих локалитета на Пелопонезу идемо у Нафплио.

Није мали број оних који кажу да је Нафплио најлепши град Пелопонеза, а многи кажу и целе Грчке. Градић од 15.000 становника је значајан у историји савремене Грчке, као њена прва престоница у времену од 1829. до 1834. године, након чега је Атина преузела за стално ову улогу.

Нафплио – некадашња престоница Грчке – Фото: Shutterstock – Аутор: Olga Kot

Заштитни знак града је чувена венецијанска тврђава – Паламиди, која се налази на врху истоименог брдашца изнад града. Грађевине из тог периода само појачавају утисак, па цео град одише венецијанском атмосфером.

Ако буде времена, плажа у околини ће нам бити крајња дестинација тога дана.

Четвртак (2. мај): Дан за успон на највиши врх на Пелопонезу. Тајгетос (грч. Ταΰγετος), познат још и као Пентадактил (Πενταδάκτυλος) је планински ланац на полуострву Пелопонез и представља највишу планину на њему. Највиши врх  је Пророк Илија (Προφήτης Ηλίας) са висином од 2405 мнв.

Поглед са врха – Аутор фотографије: Patrick Gasse

Тајгет је дуг око 115 км, а у најширем делу захвата 30 км и простире се од средишта полуострва све до рта Матапан на крајњем југу. Име је добио по Тајгети, нимфи из грчке митологије. Доминира панорамом градова Спарте и Каламате.  Тајгет је познат и по окрутности Спартанаца који су своју децу са психо-физичким тешкоћама бацали са његових литица, верујући да на тај начин чувају и одржавају своју посебност, снагу и супериорност у односу на друге народе.

Успон на Тајгетос. Полазак од извора Мунганиари (1000 мнв), затим стазом кроз шуму до планинарског дома (1400 мнв). Овај део пута је већином кроз шуму. Од дома стазом источним падинама излазак на превој, а затим гребеном до највишег врха Пророк Илија (Προφήτης Ηλίας) на 2405 мнв. Дужина туре у оба правца је 15 км са  успоном од 1400 метара, за шта ће нам требати око 9 сати.

Пророк Илија (2405 мнв) – Извор фотографије: Alex Leslie

Ко не буде ишао на успон, може остати у месту боравка, отићи до плаже или на други начин искористити дан.

Петак (3. мај): Превозом идемо до Спарте. Античка Спарта (Σπάρτα) уобичајени античкогрчки назив Λακεδαιμονία  (Лакедемонија) била је град-држава у античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе, на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.

Након обиласка Спарте, настављамо путовање на крајњи југоисток Пелопонеза до градића Монемвасије.

Монемвасија (грч. Μονεμβασία Monemvasia) је позната по добро очуваном старом градском језгру са средњовековном тврђавом. Изграђена на стени уз морску обалу плени лепотом и на списку је културне баштине UNESCO.

Монемвасија, средњовековни град замак – Извор фотографије: expedia.com

Налази се у југоисточном делу Пелопонеза, на западној обали Арголидског залива, дела Егејског мора. Монемвасија је вековима била важна лука и стратешко упориште Лаконије. Због тога је и назива „Гибралтаром истока”.

Приморска стени у Лаконији, на којој је са друге стране саграђена  Монемвасија, средњовековни град замак – Извор фотографије: gogreeceyourway.gr

Посета незаобилазној Монемвасији, трекинг у околини и купање на некој од плажа, ако будемо имали времена након свега што смо видели тога дана.

Субота (4. мај): Спаковани напуштамо смештај и путујемо ка древној Олимпији. Седми локалитет који посећујемо у склопу нашег путовања, а да је на UNESCO листи светске културне баштине.

Олимпија – Извор фотографије: getyourguide.com

Олимпија (грч. Ολυμπία) је било светилиште у античкој Грчкој које се налази на северозападу Пелопонеза, између две реке Алфеје и Кадеје. Подручје Олимпије је било насељено још у неолиту, на основу пронађених људских скелета и жртвених предмета из 10. века п. н. е.  Древна Олимпија је била једно од најважнијих светилишта старе Грчке и место рођења древних Олимпијских игара. Игре су се одржавале сваке олимпијаде (период од 4 година) у част бога Зевса (бог грома и муње, врховни бог Грка) названо по Олимпу, планини богова. Ту се налазио и Зевсов храм, у дорском стилу по идеји архитекте Либона и налазио се у средишту читавог комплекса и био је највеће здање у Олимпији. У храму се налазила Зевсова статуа од злата и слоноваче, једно од седам светских чуда античког света, висине 12 метара, коју је направио вајар Фидија.

Наставак путовања преко раније спомињаног висећег моста Рио-Антирио и напуштање Пелопонеза. Преко Арте, а затим и Јањине аутопутем до Козанија возимо се до нашег смештаја. Ноћење.

Недеља (5. мај): Ко буде желео, моћи ће да присуствује Литургији у месту где ноћимо, а када се заврши, спаковани напуштамо смештај и идемо аутобусом до ски-центра Ворас. У плану је да на Васкрс извршимо успон на планину Ниџе и врх Кајмакчалан.

Васкрс на Кајмакчалану (2524 мнв) – Извор фотографије: sd.rs

Стаза од ски-центра до врха је лака, укупно 9 км пешачења и 500 метара успона, за 4 сата.

Повратак за Србију преко Битоља. Нећемо пропустити прилику да посетимо овај леп град, Српско војничко гробље и клопамo. Полазак за Србију у послеподневним сатима.

Понедељак (6. мај): Долазак у Београд, Панчево и Нови Сад у току ноћи недеља на понедељак.

Трекинзи и успон на Кајмакчалан (било би сјајно да сви идемо на Кајмакчалан) су доступни за све учеснике, а успон на највиши врх Пелопонеза тражи добру планинарску кондицију.

Опрема: Гардероба и обућа (обавезно планинарске ципеле) прилагођена временским условима и боравку на планини преко 2000 мнв, заштита од сунца, ветра и кише, средства прве помоћи, чеона лампа, храна, минимум 2 л воде.

Документација: Пасош (рок важења минимум 180 дана од дана повратка у Србију), важећа планинарска картица и осигурање (сви самостално обезбеђују жељено осигурање).

Храна: У сопственој режији. Сваког дана су нам доступне продавнице, пекаре, ресторани…

Смештај: Апартмани – 8 ноћења. У подножју Метеора 2 ноћења, на Пелопонезу (у приморском месту) 5 ноћења и у близини Кајмакчалана 1 ноћење.

Цена: 490 евра. У цену је урачунато: 8 ноћења, превоз, путарине (Србија, Македонија и Грчка), паркинзи, ноћење и храна за два возача.

Приликом пријаве, потребно је уплатити први део од 200 евра.

Обезбеђен превоз из Новог Сада уз доплату од 1000 динара (укупно).

У цену нису урачунате улазнице у манастире на Метеорима (2 – 3 евра) и локалитете: Делфи, Олимпија, Епидаурус, Микена (од 6 до 12 евра).

У случају одустајања потребно је пронаћи одговарајућу особу као замену, јер се новац не враћа.

Молимо да се не пријављују особе са посебним прохтевима, нервозни, неспремни на компромисе, који све подређују личном комфору, а немају осећај за потребе других људи.

Напомена: Програм путовања и успона је оријентациони. Организатор задржава право измене плана у случају непредвиђених околности. Учесници иду на сопствену одговорност уз придржавање Правилника о безбедном извођењу планинарских активности ПСС.

Организатор: ПК „Копаоник“, Лепосавић.

Водич: Милутин Илић 063510503

Насловна фотографија:

Пола Пелопонеза се види са врха – Аутор фотографије: Olivia Lindgren

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Подели:

4 thoughts on “Пелопонез и Васкрс на Кајмакчалану

  • март 27, 2024 at 12:45
    Permalink

    Predivno putovanje!!!! Žao mi je što sam tek sad videla objavu pa ne mogu da putujem s Vama. Nadam se da ćete još neki put ovo ponoviti! Volela bih da dobijem objavu na moj mail, ako je moguće. Unapred hvala!!!!

    Reply
    • март 28, 2024 at 13:57
      Permalink

      Поштована Љиљана,
      Хвала Вам на праћењу и подршци.
      Организација путовања на Пелопонез је доста захтевна, плус тражи много дана.
      Вишегодишња жеља за одласком тек сад се остварује, јер спајамо два празника.
      Не верујем да ћу у наредних пар година поново организовати одлазак.

      Што се тиче слања на мејл, до сада нисам имао ту могућност, па не бих да обећам.
      Проверићу са пријатељима који су направили сајт.

      Срдачан поздрав,
      Милутин

      Reply
    • март 28, 2024 at 19:47
      Permalink

      Da li ste popunili?

      Reply
      • март 28, 2024 at 20:12
        Permalink

        Идемо великим, туристичким аутобусом. Има још места.
        Можете ме позвати на 063510503, јер брже могу одговорити на сва питања.
        Некад се догоди да дуго не погледам мејл или обавештење на сајту.
        Милутин

        Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *