Вележ – Ботин (1969 мнв), Чабуља – Велика Влајина (1776 мнв), Мала Влајина (1746 мнв), Медвјед (1677 мнв), Црвањ – Зимомор (1920 мнв) и посета месту Благај – ферата Вулин поток и пешачење до тврђаве херцега од Светог Саве, Стефана Вукчића Косаче
Четвртак (17. април 2025.): Полазак из Новог Сада у 20.00 часова, из Подгоричке улице, иза зграде НИС-а. Полазак из Панчева другим возилом у 20.45 часова, од Дома омладине. Сви заједно крећемо из Београда у 21.30 часова, са паркинга код општине Нови Београд. Молим све учеснике да дођу на договорено место десетак минута раније. Наставак путовања ауто-путем ка Шапцу, Лозници, Зворнику…, до Мостара и нашег смештаја.
Петак (18. април): Уколико претходне ноћи не буду имали госте (реално, у четвртак не би требало), наши домаћини ће нам омогућити да уђемо у апартмане, оставимо ствари и припремимо се за планинарење. Након што се сместимо настављамо вожњу око пола сата до места Богодол (840 мнв), одакле крећемо на пешачење. Наш данашњи циљ је врх Велика Влајна (1780 мнв) на планини Чабуља. Кондиционо спремнији ће опуштено скокнути и до врхова Мала Влајна (1746 мнв) и Медвјед (1677 мнв). И сви ћемо бити задовољни.
Чабуља је планина код Мостара, незаслужено запостављена, јер су стазе и видици сјајни. До врха ће нам требати 3-4 сата, али нисмо дошли да што пре одемо, па ћемо се тако и понашати на стази.
Чабуља и њен леп гребен – Аутор фотографије: Недим Лимо
Чабуља, отворени погледи – Аутор фотографије: Недим Лимо
Са врха се пружа поглед ка Прењу и Чврсници, а посебно леп поглед је на кањон реке Дрежанке.
Кањон Дрежанке – Аутор фотографије: Недим Лимо
Силазак са врха до превоза и враћамо се у Мостар, где ћемо бити смештени наредне три ноћи.
Тога дана ћемо препешачити око 14 км, уз 950 метара успона, а чланови брзе екипе ће табанати колико год буду желели и могли.
Субота (19. април): У плану је успон на Вележ и његов највиши врх Ботин (1969 мнв). Превозом идемо до почетне тачке, која се налази мало испод 900 мнв. Љути камен, типичан за Херцеговину, прошаран травнатим теренима, даће нам праву слику о народу који живи у Мостару и Невесињу, градовима који се наслањају на ову лепу планину. Стаза нема технички захтевних детаља, али ћемо ипак пролазити пажљиво кроз овај камени лавиринт.
Херцеговачки крш, стаза ка врху Ботин – Аутор фотографије: Марко Илић
Након 5 сати би требало да будемо на врху и уживамо у погледу на Прењ, Чврсницу, Црвањ, невесињско поље…
Вележ дугује име словенском богу Велесу – Аутор фотографије: Дејан Ристов
Укупна дужина стазе је око 22 км, уз 1300 метара успона и 10 сати пешачења.
Недеља (20. април): У зависности од тога када ће бити Васкршња Литургија у Саборном храму Свете Тројице, прилагођавамо наше време поласка. Имаћу информацију пар дана раније, а ко не буде ишао на Литургију, имаће више времена за спавање. Тога дана ћемо путовати до Невесиња и попети се на највиши врх планине Црвањ – Зимомор (1920 мнв).
Црвањ је трећа планина на коју ћемо ићи тих дана, а рељеф се видно разликује од претходне две. Планина је удаљена од главних планинарских и оних других путева, и верујем да ће нас освојити својом ненаметљивом лепотом.
Црвањ је другачији – Аутор фотографије: Дејан Ристов
А са врха – посластица. Виде се стари знанци: Прењ, Зеленгора, Вележ, Височица, Трескавица, Бјелашница, Лелија, Волујак, Маглић… Мало ли је?
Ка врху – Аутор фотографије: Дејан Ристов
Уз сјајан поглед и одмор, на врху ћемо потрошити залихе фарбаних јаја, поделити ђаконије из ранца, попити коју херцеговачку и радосни кренути назад 90% истим, а 100% другим путем.
Стазе нису технички захтевне, а вољни моменат ће допринети да нам лако или тешко падне пређених 18-20 км и мање од 1000 метара успона, без гледања на сат.
Понедељак (21. април): Спаковани напуштамо смештај и возимо се 10ак км до Благаја, веома важног места у прошлости Херцеговине.
На литицама изнад данашњег градића је солидно очуван средњовековни град, тврђава херцега од Светог Саве – Стефана Вукчића Косаче. Ту је био центар Хумске државе од које је средином века настала Херцеговина, која име дугује титули херцега од Светог Саве. У Подграђу је кнез Мирослaв, који је од свога брата Стефана Немање добио Хум на управу, саградио цркву св. Козме и Дамјана (12. век), од које је остао сачуван само Мирослављев запис, уклесан ћириличним писмом на каменој плочи, познат под називом Благајска плоча / Благајски натпис.
Средњовековни град Благај – Извор фотографије: Наша Херцеговина
У Благају где ћемо имати шарено и активно пре подне. Посетићемо заједно врело Буне и Текију, а онда ћемо се поделити у две групе. Једна ће се попети планинарском стазом до средњовековног града са ког се пружа поглед на Благај, реку Буну и долину Неретве и након паузе на врху, вратити истом стазом до Благаја.
Стаза је са мало јачим успоном, како и доликује утврђењима из оног времена, али не предстаља неки проблем.
Врело Буне и Текија – Извор фотографије: Getty Images
Друга група ће понети опрему и Виа фератом Вулин поток доћи са друге стране до тврђаве. Ферата има оцену А/Б и спада у ред лакших. Цела стаза је дугачка 6-7 км, а ферата око 500 метара, уз 150 метара висине. Прелази се за укупно 3-4 сата.
Ферата Вулин поток – Аутор фотографије: Славенко Вукасовић
Траса ферате Вулин поток се провлачи кроз суви кањон потока истог имена, али се вода вековима борила за свој пут са стеном и уклесала прелепе формације.
Кањон Вулин поток – Аутор фотографије: Славенко Вукасовић
Након заједничке паузе у Благају, машемо тврђави и реци Буни, ускачемо у превоз и идемо правац према кући, где би требало да стигнемо до 23.30 часа.
Опрема: Дубоке планинарске ципеле и гардероба прилагођена боравку на планини, заштита од сунца, ветра и кише (крема, наочаре, капа), чеона лампа, храна, вода, средства прве помоћи…
Опрема за ферату: Кацига, појас, ферата сет, гуртна и карабинер.
Ферата спада у лаке (А/Б) и добра је прилика да особе које воле стене и не боје се литица, провере да ли им се свиђа овај вид активности. Уз мој надзор, могу примити највише три почетника, да се опробају у овој авантури. За оне којима буде потребна опрема, договорио сам могућност изнајмљивања од локалног клуба (кацига, појас и ферата сет), а гуртну и карабинер морате имати своје.
Документација: Лична карта, здравствена, важећа планинарска картица и осигурање.
Валута: Конвертибилна марка и платне картице, а негде ће примити и евре. Савет – купите КМ у мењачницама у Србији.
Храна: Боравимо у Мостару, могућности су велике (продавнице, пекаре, ресторани…).
Смештај: Собе, студио – апартмани.
Цена: 7500 динара и 40 евра обухвата: три ноћења, превоз, путарине, паркинг, таксу за аутобусе у БиХ и трошкове за возача (храна и смештај).
У случају одустајања, потребно је пронаћи адекватну замену, јер се новац не враћа. Смештај је унапред резервисан и гарантован број учесника.
Ово је планинарска акција, није туристичко путовање. У том смислу, за ово путовање није обезбеђена заштита у погледу гаранције путовања.
Молимо да се не пријављују особе са посебним прохтевима, нервозни, неспремни на компромисе, који све подређују личном комфору, а немају осећај за потребе других људи.
Напомена: Програм путовања и успона је оријентациони. Водич задржава право измене плана у случају непредвиђених околности. Учесници иду на сопствену одговорност уз придржавање Правилника о безбедном извођењу планинарских активности ПСС.
Организатор: ПК „Копаоник“, Лепосавић.
Водич: Милутин Илић 063510503.
За превоз са Косова и Метохије, као и из градова у околини, позовите Радета (Радољуб Кнежевић) на 062281282.
Насловна фотографија: Мостар – Извор фотографије: mostar old bridge