Боботов кук (2523 мнв), Ђевојка (2440 мнв), Лучин врх (2396 мнв), Шарени пасови (тежак – 2248 мнв и Штит – 2236 мнв), Вјетренa брдa (2231 мнв и 2222 мнв), Пруташ (2401 мнв) и Груда (2302 мнв)
Петак (17. октобар 2025.): Полазак из Новог Сада у 16.00 часова, из Подгоричке улице, иза зграде НИС-а. Полазак из Панчева другим возилом у 16.30 часова, од Дома омладине. Сви заједно крећемо из Београда у 17.30 часова, са паркинга код општине Нови Београд. Молим све учеснике да дођу на договорено место десетак минута раније. Наставак путовања ауто-путем према Чачку, Пожеги, Ужицу, Пријепољу… до нашег смештаја у Жабљаку.
Субота (18. октобар): Научили смо да спавамо добро и брзо, поготово када имамо велике жеље. А тога дана ћемо их баш имати. Превозом идемо до паркинга на Седлу и већ ту ћемо знати ко је спреман да лети по планини, а ко се одлучио да иде стандардним планинарским ходом.
Прва група. Лагане ноге су већ кренуле док се други део екипе спрема, тражи ципеле или штапове по аутобусу, пије кафу из термоса, једе последње залогаје сендвича… Крећемо ка усеку подно Увите греде, са леве стране нам остају Вјетрена брда (машемо им и кажемо да нас чекају ту, до пред крај дана). Поглед лети и десно ка Зубцима (машемо и њима, и кажемо им да нешто морамо да оставимо и за следећу годину), а онда нам поглед измами осмех. Ено га… И уздах! Ух! Далеко!
Главни баја – Извор фотографије: spectacularmountains.com
Преко Зеленог вира, у наставку већ озбиљном узбрдицом стижемо до превоја. Десно Лучин врх (2396 мнв), ми и њему машемо (испашће да смо на дочеку неког лика у тамном мерцедесу и само машемо цео дан), па настављамо још јачим успоном до Шкрчког погледа. То је тај поглед – кад нас неко пита зашто?
Поглед на Пруташ, Груду, Ракље, Велико и Мало Шкрчко језеро, Планиницу… – Извор фотографије: twopacksandapup.com
Ако скренемо поглед мало у лево, видећемо тешко освојиву Ђевојку (као што и приличи), а ми сад већ по навици машемо и одосмо десно, изазовном стазом, уз сајлу, до највишег врха Дурмитора – Боботов кук (2523 мнв).
Највиши – Аутор фотографије: Миљан Џаковић
Пауза на врху, тек да напунимо батерије, па повратак до Шкрчког погледа. Сад већ махање замењујемо посетом. Док смо још одморни и пажљиви, идемо на Ђевојку (2440 мнв) стазом без стазе, сличним успоном као на Бобота, али без сајле. Опа!
Ђевојка: Аутор фотографије: Анђелка Вељковић
Није за свакога, за неке и у овој групи је боље да одморе, јер је успон баш незгодан, а чека нас још доста тога.
Као што рекох, нема стазе, само пењање уз три тачке ослонца, и ето нас на врху. Краћа пауза, поглед у круг и враћамо се са Ђевојке још пажљивије, поново до Шкрчког погледа. Одмах настављамо до превоја стазом којом смо се и попели, па одосмо на Лучин врх (2396 мнв). То је већ лагана стаза и симпатичан поглед ка другој страни Дурмитора. Силазимо назад до превоја, затим до Зеленог вира већ познатом стазом, па скрећемо десно ка Шареним пасовима.
Шарени – Аутор фотографије: Игор Конатар
До сада је за успон на врх постојао сам један улаз, скривен у стенама. Да ли ће тако остати и у будућности, видећемо…
Чудо природе – Аутор фотографије: писац ових редова
Природа је најбољи вајар – Аутор фотографије: Jack Brauer
Кад прођемо кратки улазни део, ето нас на непријатној, травнатој косини Шарених пасова. Идемо лево, ка врху Штит (2236 мнв). Десно је мало виша чука (2248 мнв), али много неприступачнија.
Ено је… мала чука, велики проблем и травната падина
Кулираћемо на Шареним пасовима колико нам дозволе време и пролазно време. 😊
Поглед са Штита. Данас нас чекају још Вјетрена брда (у средини), а следеће године и Седлена греда
Након паузе следи лагани повратак оном незгодном косином, па кроз стеновити пролаз… до стазе којом смо јутрос ишли ка Боботу. У једном моменту поново скрећемо са стазе и идемо на Вјетрена брда (2231 мнв и 2222 мнв).
Вјетрена брда – Аутор фотографије: Страхиња Живаљевић
Поглед са врха – Аутор фотографије: Страхиња Живаљевић
Ако нас ветар не одува, мораћу да вас подсетим да је доста за данас. Повратак до паркинга на Седлу.
Друга група ће такође имати симпатичан задатак, истом стазом од паркинга, преко Зеленог вира и Шкрчког погледа, а затим преко сајле се попети на Боботов кук.
Није страшно као што моја фотогтрафија приказује
Ок. Прошло је милион људи до сада, проћи ћемо и сви ми, ако се није провукао и пријавио неко ко не воли стене, сајлу, висину, литице… Ако се провукао, једино што могу јесте да поставим питање – Шта ти онда радиш овде, добри човече?
Након успона на Бобота, дуже паузе на врху и силаска до превоја, следи успон и на Лучин врх. Силазак са врха и даље је све лагано…
Обе групе се спајају на паркингу и задовољни идемо у хотел, на омиљене напитке, клопу, одмор…
Стазе којима ћемо се кретати су атрактивне, али захтевају посебну пажњу. Не препоручујем их неискуснима и онима који имају страх од висине.
Колекционари врхова ће тога дана табанати 17 км и накупити 1650 метара успона. Ако знате човека који може да предвиди колико ће нам требати времена, јавите ми. У сваком случају, уклапамо се у повратак мнооогоооо пре мрака.
Мудрија група ће препешачити око 12 км, уз 1000 метара успона, за 7-8 сати.
Недеља (19. октобар): Рано устајање, паковање комплетне опреме у превоз и полазак на туру. Возимо се до почетка стазе, а наш циљ ће бити Пруташ (2401 мнв) и Груда (2302 мнв) – симпатични врхови на којима ћемо поделити са друштвом све слатко, слано и течно из ранца.
Пруташ је један од најфотогеничнијих врхова Дурмитора. Има и разлога зашто је тако…
Прутови Пруташа
Нису само прутови Пруташа занимљиви. Сво време, док ходамо гребеном, биће нам отворени погледи ка многим врховима Дурмитора: Боботов врх, Увита греда, Вјетрена брда, Шарени пасови, Седлена греда…
Док пешачимо и уживамо у погледима, нећемо ни приметити да смо већ на врху. А поглед са врха је за десетку.
Поглед са врха на Безимени, Боботов, Шарене Пасове – Аутор фотографије: Бобан Чабаркапа
Пре него што нестрпљиви наставе ка следећем врху, препорука је да оду до видиковца. Планиница и долина Шкрке ће бити као на длану.
Стаза ка Груди је ок, уз један краћи, вертикални део. Ко буде наставио, нека буде пажљив или седи на врху Пруташа и не миче се.
Груда и Пруташ у позадини – Извор фотографије: summitpost.org
Препешачићемо 9 км, уз 725 метара успона, а за успон и силазак ће нам требати 5-6 сати.
Ко буде ишао и на Груду, нека рачуна на мало тежу стазу, дода 200 метара успона, пар км и сат времена.
На све врхове ће се попети кондиционо спремнији, а на Боботов врх (2523 мнв), Лучин врх (2396 мнв) и Пруташ (2401 мнв) сви који нису залутали међ’ планинаре.
Опрема: Гардероба и обућа (обавезно планинарске ципеле) прилагођена временским условима и боравку на планини преко 2000 мнв, заштита од сунца, ветра, кише и снега, чеона лампа, средства прве помоћи, храна, 2 л воде. Кацига није обавезна, али је препорука.
Документација: Лична карта, планинарска картица и осигурање.
Храна: Сопствена, из ранца или у хотелу и околним ресторанима.
Смештај: Спавамо две ноћи у хотелу, на Жабљаку.
Цена: 6900 динара + 40 евра. У цену урачунато: два ноћења у хотелу, боравишна такса, превоз, путарине, храна и ноћење за возача.
У цену није урачуната такса за улазак у НП Дурмитор (5 евра дан).
У случају одустајања, потребно је пронаћи замену, јер се новац не враћа.
Молим да се не пријављују особе са посебним прохтевима, нервозни, неспремни на компромисе, који све подређују личном комфору, а немају осећај за потребе других људи.
Напомена: Програм путовања и успона је оријентациони. Водич задржава право измене плана у случају непредвиђених околности. Учесници иду на сопствену одговорност уз придржавање Правилника о безбедном извођењу планинарских активности ПСС.
Организатор: ПК „Копаоник“, Лепосавић
Водич: Милутин Илић 063 510 503
Насловна фотографија: Лепота Дурмитора у једној слици – Аутор фотографије: Иван Иванковић