Биоч – Велики Витао (2397 мнв), Маглић (2386 мнв) и Волујак – Велика Власуља (2336 мнв)
Купање – језера: Трновачко, Велико Стабанско, Јагодино и Десивоје
Четвртак (10. јул 2025.): Полазак из Новог Сада у 19.00 часова, из Подгоричке улице, иза зграде НИС-а. Полазак из Панчева другим возилом у 19.30 часова, од Дома омладине. Сви заједно крећемо из Београда у 20.30 часова, са паркинга код општине Нови Београд. Молим све учеснике да дођу на договорено место десетак минута раније. Наставак путовања ауто-путем ка Овчар бањи, Ужицу, Вишеграду… до Тјентишта.
Петак (11. јул): Јутрањи долазак на Тјентиште и пауза на бензиској пумпи или у кафани. Попићемо омиљене напитке, припремити се за пешачење и наставити вожњу изнајмљеним комбијима и џиповима до Пријевора. Ко не буде желео да иде на успон на Маглић (2386 мнв), може боравити на Тјентишту или од Пријевора пешачити око два сата до Трновачког језера (1514 мнв) и тамо нас сачекати. Успон од Пријевора на врх Маглића ћемо извршити најатрактивнијом, али и најзахтевнијом стазом, где је на пар места постављена сајла као додатно осигурање. Стаза не би требало да представља проблем за планинаре са високогорским искуством.
Стаза од Пријевора до врха Маглића – Фото: Дејан Ристов
Стаза излази директно на врх, где би требало да будемо за мање од три сата. На највишем врху Републике Српске и целе БиХ, ћемо кулирати пола сата, уз поглед на Дурмитор, Љубишњу, Волујак, Биоч, Зеленгору, Пивске планине… Наравно, и на Трновачко језеро.
Поглед са врха Маглића на Трновачко језеро, Трновачки Дурмитор и Волујак – Фото: Дејан Ристов
Након паузе настављамо пешачење широким гребеном, из константне препепе видике. Нећемо пропустите прилику да на оближњој чуки заузмемо бусију са погледом на прозорац у стени преко пута.
Стаза ка Маглићу, пажљивом оку неће промаћи прозорац у стени – Храбри момак: Никола Ритопечки – Фотограф: Дејан Ристов
Након десетак минута пешачења ће неко скокнути и на Велики Маглић (2388 мнв), врх који припада Црној Гори, јер невидљива граница као весели стари сват игра колце по гребену.
У наставку пешачења ће се смењивати занимљиви терени и поглед на Волујак, Биоч, Пивске планине…
Са стазе – Фотомодел: Дуња Петровић – Фотограф: Дејан Ристов
Пред силазак са гребена отвориће нам се најлепши поглед на срцолико – Трновачко језеро. Пауза је неминовна, фотографије у хиљаду поза ће красити многе насловне и профилне фотографије.
Чак ни ја нисам успео да покварим фотографију – Фото: Дејан Ристов
Успећу да вас наговорим да наставимо даље само из једног разлога, а то је… Ко буде имао добро пролазно време, паузу на језеру ће искористити за окрепљење напицима хлађеним у потоку код чувара у ПП Пива, али и за купање. Ту није крај. Од језера нас чека још 6 км пешачења и успон 300 метара до Пријевора, где нас чека превоз.
Стаза до врха Маглића је мало захтевнија и пожељно је искуство у пењању по изложеним стенама, као и добра кондиција. Вреди труда и препешачених 16 км, уз 1400 метара успона, за много, али и неважно колико сати.
Са Пријевора превозом идемо до Тјентишта и ресторана у коме сам договорио оброк. Клопамо и настављамо вожњу до планинарског дома у Папином долу (1448 мнв), где ћемо спавати наредне две ноћи.
А Папин до… Прича за себе. Неки су ишли на акцију са нама већ три пута, и поново су се пријавили… само због локације.
Папин до, сјајна локација за боравак, планинарски дом и наш камп – Фото: Драгана Зиројевић
Ноћи у Папином долу су за памћење.
Фото: Дарко Поповић
Ко понесе гитару, виолину, харфу, контрабас… иде бесплатно. Односно… ко понесе неки од инструмената, зна да свира и учини нам петак и суботу вече још лепшим, иде бесплатно. 😊
Фото: Бојан Копривица
Субота (12. јул): Рано устајање и полазак на пешачење. Наш циљ тога дана ће бити планина Биоч и највиши врх – Велики Витао (2397 мнв).
Господин Велики Витао (2397 мнв) – Фото: Стаменковић Горан
Паузу за доручак ћемо правити уз пут. Почетни део стазе је преко ливада, са леве стране ће нам бити планина Волујак, а са десне Лебршник и фотогенични врх Кук.
Кук нема ни 2000 мнв, али се кочопери као да је главни на корзоу – Фото: Александра Јовић
Ливаде убрзо смењује шума и мало стрмији терен, да би затим изашли на плато Љуботу, где је раскрсница путева – лево за Бојанска врата, десно за Стабанска језера, а право за Велики Витао. У завршном делу је константан успон и ту ћемо видети ко има јаку вољу, а ко је исту заборавио код куће. На врху Велики Витао смо након 6 сати захтевног пешачења, па правимо дужу паузу. Силазимо истом стазом и у дому би требало да будемо након 11-12 сати проведених у планини. Ко буде брз и имао жељу, у повратку ће имати прилику да се на Љуботи одвоји са стазе и оде до Великог Стабанског језера на купањац. Ја ћу се ипак у повратку бућнути у Јагодином језеру, јер се у њему купала и Моника Белучи пре пар година. Можда поново буде тамо.
Тога дана ћемо имати 24 км пешачења и 1440 метара успона. Стаза је технички без и једног детаља, али кондиционо симпатично захтевна.
Недеља (13. јул): Устајање пре свитања, припрема и полазак према нашем циљу, највишем врху Волујка – Велика Власуља (2336 мнв). Први део стазе је као и претходног дана, а након одвајања на раскрсници у лево, убрзо почиње константан, али технички лак успон до врха. Успон на Волујак је најлакши у овом тројству, али поглед са врха ни мрву не заостаје за осталима. Позиција му је таква да се у круг ређају планине и врхови: Трновачки Дурмитор, Маглић, Трзивка, Врсте, Бубрег, Плочник, Велики и Мали Витао, врхови Дурмитора, Зеленгоре и Лебршника.
БМВ – Поглед са Волујка на Маглић и Биоч – Фото: Бојан Копривица
Ко буде ишао на Велику Власуљу, препешачиће 15 км, уз 1120 метара успона, а за то ће нам требати 6-7 сати.
Повратак до дома, паковање опреме и повратак.
Ко је помислио да је ту крај наше авантуре, погрешио је. Три минибуса чекају брзе ноге, и како ко стигне и спакује се, попуњава редом возила и иде на још једно сјајно место. Наравно, најбржи ће имати највише времена за купање, али и последњи ће (уколико не буде килавих, па стигнем са њима два сата после свих) имати бар сат времена за уживање у овој лепоти.
Језеро Десивоје – Манекен: Бранко Бекеревић – Фото: Вања Авдаловић
Сваки дан је могуће купати се у једном од три језера у близини стазе: Трновачко (Маглић), Велико Стабанско (Биоч) и Јагодино језеро, које је удаљено 15-ак минута од нашег дома и кампа.
Опрема: Гардероба и обућа (обавезно планинарске ципеле) прилагођена временским условима и боравку на планини преко 2000 мнв, заштита од сунца, ветра и кише, средства прве помоћи, чеона лампа, храна, 2 л воде. Купаћи, папуче, пешкир… ће добро доћи.
За спавање у дому или бунгалову довољна је врећа за спавање (или уложак), а ко спава у шатору носи комплет опрему за камповање.
Возилом долазимо до дома и кампа, али то не значи да треба понети све ствари из ормана.
За успон на Маглић је обавезна кацига. Не питајте ме да ли може без ње.
Документација: Лична карта, планинарска картица и осигурање.
Храна: Понети сву храну од куће, јер нема могућности за додатне набавке. Ко буде желео, уз претходну најаву, имаћемо организоване оброке у петак, суботу и недељу после пешачења.
Планинарски дом поседује струју, тоалет, тушеве са топлом водом, кухињу, вишекреветне собе… У дому кампери могу пунити мобилне телефоне, користити кухињу, посуђе, тоалет, туш…
Врхунска, изворска вода је за пиће, а стандардне напитке можемо купити у дому.
Смештај: У сопственом шатору, планинарском дому или бунгалову.
Цена: 6900 динара. У цену је урачунато: превоз, путарине, такса за аутобус у БиХ, изнајмљени локални минибусеви за превоз до Пријевора, Папиног дола и назад, ноћење и храна за возача.
Ноћење плаћамо на лицу места и кошта: у бунгалову (7,5 евра), дому (5 евра) и шатору (3 евра) – по особи/дану. Спаваћемо две ноћи.
Такса за НП Сутјеска – Маглић (5 евра) и такса за ПП Пива – Трновачко језеро (1 евро).
У случају одустајања потребно је пронаћи одговарајућу особу као замену, јер се новац не враћа.
Молимо да се не пријављују особе са посебним прохтевима, нервозни, неспремни на компромисе, који све подређују личном комфору, а немају осећај за потребе других људи.
Напомена: Програм путовања и успона је оријентациони. Организатор задржава право измене плана у случају непредвиђених околности. Учесници иду на сопствену одговорност уз придржавање Правилника о безбедном извођењу планинарских активности ПСС.
Организатор: ПК „Копаоник“, Лепосавић.
Водич: Милутин Илић 063 510 503
За превоз са Косова и Метохије, као и из градова у околини, позовите Радета (Радољуб Кнежевић) на 062 281 282
Насловна фотографија: Стаза од врха Маглића до Трновачког језера, поглед на гребен Волујка – Фото: Дејан Ристов